ЈОсиф


(Јосепхус Флавиус) (око 37 - око 100), јеврејски историчар и војни вођа. Јосепх је дошао из племените породице свештеника, у 19-ој години приступио је фарисејима и постао утицајан човек у Јудеји. Око 64 посетио је Рим, желећи да добије од Нерона ослобађање неколико значајних Јевреја. Моћ и културна супериорност Римљана учинили су огроман утисак на Јозефа. По повратку у Јерусалим, открио је да су се Јевреји припремали да се побуне против римске владавине, и да није био одушевљен, присиљен је да им се придружи. Јосепх је поверена одбрану Галилеје, т. Е. северни део Палестине, али његови поступци нису били веома успешни, и да је издржала 47 дана опсаде у Нотапате је, он је 67 био заробљен од стране будућег цара Веспасиан. Да бисте сачували свој живот и помогне својим сународницима после неизбежног пораза, Јосиф је понудио своје услуге Веспазијан и крај рата је био преводилац за њега и Титу, као посредник између Римљана и Јевреја. Након пада Јерусалима у 70. јос је отишао у Рим, гдје је добио римско држављанство и пензију. Јосиф је познато да су нас стигли у грчкој рада - Јеврејска рата (устанка 66-70) и антиквитете Јевреја (који описује историју Јевреја из Стварања до јеврејског рата). Као и расправа Против Апиона, имали су циљ да упознају древни свет са историјом и културом Јевреја и расправљају истрајне предрасуде против овог народа.
ЛИТЕРАТУРА
Јосепхус Флавиус. Јудејска антиквитета. Ст. Петерсбург, 1900. Јосепхус Флавиус. Јеврејски рат. СПб, 1900.

Енциклопедија кољера. Отворено друштво. 2000.